POETIKA ŽIVOTA

Ne govorim više čovečijim jezicima.
Slobodna sam kao faks-poruka. Čitljiva-nečitljiva,
stićiću tamo gde treba. Stići ću tačno na vreme
da zarijem kolena u bindiju⁽¹⁾peći
i zamirisaće Krišna na picu ”Četiri godišnja doba”.
Koliko dugo će izdržati slepi miš u meni
da se ne pokaže pred gostima, sada, kada vidi i noću
(po operaciji na očnoj klinici Fjodorov u Moskvi),
a ujna da ne promeša rotkvice sa mesom prženim
na čovečijoj masti? To je moja omiljena dijeta.
Savle mi je rekao: Nećeš završiti u rerni, ali ni u katalogu NUB-a.
Mora se raditi da bi se živelo!
Stvarno? Koliko stvari, Bože, čovjek nema vremena ni da se ubije.
Beležnica je prepuna zakazanih događaja, sve je pod kontrolom,
samo kontrolora nigde nema: celi dan se šunjaju u supermarketu
gde redam flaše sa osvećenom vodom.
Kupuju je na veliko i preprodaju je
za metafizičku slobodu.
Moga vremena još uvek nema. Stojim na putu i čekam ga zimi-leti.
Nema ga i nema. Ni haber da pošalje, ni kući da dođe.
Pečalbari, čak i kad se nisu vraćali, bar su ispraćali
kesu sa novcem.
Pogledajte ove proširene vene! A kožu - pomorandžinu koru
koju neće izgladiti ni najskuplji gel za celulit?
Je l’ se ovako plaća prognanstvo nazvano poezija?
Podočnjaci bez očiju, gospođica Pogani u zagrljaju Volta Diznija,
Pariz što nije Pariz kada ne mislim na njega.
Sutra ću celi dan klečati ispred Rečnika religija i moliću se
da umre žena popa koji će me venčati.
Ako već moram doživeti duboku starost,
onda nek se mnome bar priženi onaj Pavle
koji nije zamrsio konce samo Korinćanima, nego i vanzemaljcima.
Kako ne, doći će i moje vreme!
Visoki državnici su to izjavili.
Izvadila sam naočare da bih bila sama.
Kada će me razumeti, koliko li će se smejati!
Kako ću im biti draga! Kao dobitak na lutriji,
kao priznavanje imena moje zemlje,
kao svet bez granica, biće im moj krst!
Samo ne znam, bebe, kako da vam verujem
da se samo igrate, a nećete mi ugristi
čarobni prst?!

MORFOLOGIJA BAJKE

Sedi monstrum do mene, a unutra je tesno,
ispucaće opna koja me deli sa događajima u svetu.
Gledamo se neuverljivo, a znan mi je taj muk
što nam ječi u slabinama: tako smo se s prepodobnima
merkali u ruskim crkvama.
Sedi zver na pola stolice, zasukao je nogavice,
izbrijao je noge kao praška studentkinja
vizantologije, a miriše na Byzant,
i znam, moja politička ubeđenja
neće ga sprečiti u namjeri,
u pomisli da oblikuje
moje kukove koliko treba,
da pritesni dom za još jednu sobu,
o, čudovište zna da mi je spol podrum.
Bezvremeno ljuljanje bačvi u koje uvlačim glavu
kao u oglav. Slamica cvrči u limenci,
svira na njoj kao na usnoj harmonici.
Do kada ćemo izbegavati da se popnemo na tavan
da zapalimo stare teoretske knjige?
Do kada u mitropoliji Bog će sam sebe bdeti,
do kada će govornik kijati bez izvinjenja?
Sedi monstrum do mene, i meni kaže:
”Prilepila si za me kao domaćica za telenovelu”.
Rečnik mu se sastoji samo od tih devet reči.
Ako rekne desetu, ode u đavola
”Morfologija bajke”, drugi deo.
Po svemu sudeći Pop ga je namamio domaćom votkom
i nagovorio da ostane zver
A lepoticu nije ni uzeo u obzir.

NOBEL PROTIV NOBELA

Kao što je sedio nalakćen i udubljen
u EHO snimci našeg bespolnog deteta,
zarila sam mu nož u leđa
malo nalevo malo nadesno
(skupo sam platila taj nož i to na telešopingu),
ali ova oštrica je čudesna, ni kapi krvi,
ni koštana srž, ni krik ne dopire mi do uha.
Nemam zašto krečiti ovo leto!
Vidiš kako je lako postojanje,
a kako su teški tavani u tvojoj sobi!
Kada majka čisti kod kuće,
sedim u hodniku zgrade i kroz mene,
kao kroz Jakobsonov kanal
prolazi tvoje besmrtno, fatičko doba.
Zadnja nauka na ovom veku zove se logijagroba,
i-ja, i-ja, opa! Jesi li srećan? Muž nikada
ne ostavi ženu zbog druge žene, već zbog muža u sebi.
To se zove ogledalna struktura jačine struje.
Sijalica od 200 W pod prvi tavan,
pod drugi - ja, pod treći - fetusi jaganjaca:
suše se za bundu što ću da je sašijem sama
i da te ogrnem njom u simpozijumskoj sali.
Ošamuti te miris pašnjaka, ovčje masti,
spavaj, ja ću održati tvoj govor, reći im
da će ti EHO snimak doneti bespolno dete,
da ti je hrbat žilav, ali TV-kupovina isplativa stvar
jer ovaj nož seče sve: mermer, torte i postojanje na dva.
Reći ću im da je logijagroba nauka
o tavanima u sobi bez svetlosti:
tavan se ogleda u tavan,
tlo se ogleda u svoje dno. I-ja, i-ja, opa,
neću krečiti ni ovog leta.
Spavaj, nek te ne plaši usisivač moje majke.
U hodniku sam, i kroz mene, kao kroz Jakobsonov kanal
prolazi tvoje postojanje, buduće, referencijalno.
Dete me sklupčalo u ćošku
i evo, rađa se. Nema niti pola, niti sećanja.
Liči na jagnje. U simpozijumskoj sali
ogrnuće ti bundu oko ramena,
a kad ti budeš provocirao prisutne:
”Šta, ne verujete u logijugroba?”,
ono će trčati među redovima i vikaće:
i-ja, i-ja, opa, ja sam dokaz poslednjoj nauci.
Biću srećna. Čak ću se i nalaktiti blaženo
kao što se i očekuje od jedne mamice. Ali evo!
Zario mi je nož u leđa,
a oštrica je čudesna, niti kapi krvi.
Ni koštana srž, niti krik nije ti do uha dopreo.
Prisutni aplaudiraju. Ponosna sam na tebe,
Nobele protiv Nobela! A sada, idite kući.
I budite spokojni. Nećete krečiti ove godine.

1 Bindija je znak koji indijske žene nose na čelu. U ovom slučaju peć ima bindiju.

[predhodna stranica][sadržaj][sljedeća stranica]