ZID METAFORE

Bio je zid među nama
Pablo Picasso.
Za vrata se pokazalo
da ih nema.

Ako sam sunuo nogom
nisam stigao nigdje;
šta tek,
da sam otvarao glavom.

Takođe crvena zarobljenica,
zarasla u vratima čekanja,
osim svoje blistave kože
nije bila veća od zida.

Imala je samo jedno realističko oko;
oko svoje gladi.
Drugo je moralo biti skriveno u lijevoj dojki,
sudeći po nekoj neprikrivenoj skladnosti.

Nisam bio ljubomoran na male guštere
među njenim bokovima toliko,
koliko me je zanimala dojka
sa skrivenim okom.

Najednom sam joj izbrisao ramena;
Ruke, takođe, nije upotrebljavala.
Zatim sam se bavio tim,
da sam zabadao nož u jedino oko.
Kad je bilo izdubljeno,
prihvatio sam se glave.

Pozvao sam pse
Nažalost, nisu se zanimali za njeno meso.
Otišli su negdje drugdje
i mislili po svom.

Podobro sam ogulio zid.
Nije me tek tako prošlo.
Sve sam potkopao?
Samo je dojka ostala.

Bila je isuviše lijepa
da bih je dotakao,
kasnije se na njenom mjestu
uspela u nebo gora,

tako da sam ozbiljno posumnjao,
da je ikakav zid uopšte bio tu,
iako me stalno,
kada se vraćam gori,
obuzme nostalgija onim,
što je prije bila.

[predhodna stranica][sadržaj][sljedeća stranica]