| DIWAN 7-8 |
KRITIČKA
PRETPOSTAVKA SVETA U PREOBRAŽAJU
Amir
Brka: Na pergameni lica, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo ”Prosvjeta”,
Sarajevo 2001.
U
izvanrednom izboru, redakciji i sa nadahnutim predgovorom Envera Kazaza, nedavno
je u novopokrenutoj ”Prosvjetinoj” biblioteci ”Velika biblioteka poezije”
objavljena knjiga izabranih pjesama Amira Brke (1963), jednog od najznačajnijih
pesnika u Bosni i Hercegovini, prepoznatljivog po naglašenom buntu i retoričnosti.
Zanimljivo
je napomenuti da je knjiga ”Na pergameni lica” štampana zajedno sa knjigom
našeg Dragana Jovanovića Danilova ”Kvintni ktug” kao zajedničko
izdanje, odnosno duologija. To su prve dve knjige u gore navedenoj ediciji
u kojoj će se ubuduće štampati reprezentativni izboru iz poezije
savremenih autora. Ujedno, ovo je prvi izdavački projekat u posljednjih
dvanaest godina u kojem isti izdavač u isto vreme štampa dela dvaju recentnih
autora iz BiH i Jugoslavije.
U
ovom kvalitetnom i po kriterijumima oštrom izboru iz Brkine poezije, Kazaz
nam je ponudio mogućnost integralnog viđenja, tumačenja i vrednovanja
ove osobene poetike. Poezija ovog vrsnog pesnika prepoznatljiva je prevashodno
po ekspresivnosti, filozofičnosti (reč je o naglašeno misaonoj poeziji)
i po akribijskoj jezičkoj izbrušenosti. Pored toga, poezija Amira Brke
oglašava drugačiji pogled na svet, mudrije i složenije gleda i interpretira
suštinske odnose u čovekovom životu i vremenu. Za razliku od mnogih drugih
pesnika njegove generacije, Brka zbivanja u vremenu i ljudima posmatra dublje,
gotovo uvek traga za bitnim, za onim što egzistencijalno određuje čoveka,
vreme, situaciju, moralni čin... Ovaj pesnik gotovo nikad ne poseže za
opisom i za spoljašnjim odblescima, on uvek polazi od varnice emocija, uvek
ga zanima kako se pojave i najrazličitiji odnosi u međuljudskoj
komunikaciji odražavaju u svesti. U stvari, u svojoj ekspresivnoj, spolja
i iznutra izvajanoj pesmi, britkim i višeslojnim slikama, simbolima i metaforama
pesnik iskazuje esencijalna stanja čoveka. Amir Brka kroz svoju pesmu
ne povlači ništa što je slučajno i ništa što nije višestruko proživljeno.
Svedoči o tome čitav niz lucidnih pesama kao što su ”Ponestaje prostora”,
”Gdje bi mogao biti moj otac”, ”Vrtoglavica”, ”Koncentrični krugovi”,
”Napisati povijest ovoga grada”, ”Junak našega doba”, ”Sebi uzimam kost” i
mnoge druge kroz koje prolazi mnoštvo različitih motiva, složenih sadržaja,
viđenja i opredeljenja. U ovim pesmama ima apokaliptičnih vizija,
molitvenog diskursa, potresnih i dramatičnih slika i simbola pomoću
kojih je pesnik uspeo da iskaže svu veličinu čovekovog poraza i
uznesenja, tako da svaka njegova pesma sa tim motivom predstavlja žarište
koje budi misli i stvara buru u emotivnom životu čoveka.
Čini mi se da ništa manje nisu sugestivne ni one Brkine pesme koje su inspirisane savremenim životom – ima u njima širokih prostora i zamaha slobode, ali ima i kritičnosti. To pokazuje da je Amir Brka pesnik sa izraženom percepcijom, saputnik kroz vreme koji učestvuje u stvaranju novih oblika ispoljavanja ljudskih sloboda. U svojim zgusnutim pesmama beleži one trenutke koji oglašavaju neprekidne i nedogledne procese oslobađanja. Time je ovaj pesnik pokazao da je njegova angažovanost tako usmerena da bi u otkrivanju novih sadržaja života istovremeno sugerisala nov i moderan senzibilitet, jer pesma za njega nema samo funkciju da nešto konstatuje već je ona, možda i iznad svega, i kritička pretpostavka sveta u preobražaju. Poezija Amira Brke, u gotovo svim svojim trenucima, ima neskrivenu ambiciju da podstiče promene i da ukazuje na mogućnosti menjanja savremenog sveta.