| DIWAN 7-8 |

Nikola Madžirov

DALEKO

Tu (daleko) svet se otvara
ispred raširenih nogu
prostitutke.
Tu prosjak daje čast
skuplje od milostinje,
a konobar kaže: stolovi su rezervisani!
Tu su narkomani
čišći od prljave droge
(mudrosti se stavljaju u zagrade),
a džins pocepan iznad kolena
prenosi se s kolena na koleno.
Tu (daleko) ne ostvaruju se proročanstva
sobnih paukova.
Koraci se graniče s granicama,
vrata se otvaraju
u dužini lanca
i prašina ne pada na glupost.
Tu, sene vodiča
starije su od Sunca.
Bombe su pune
mesečevih pejzaža.
Zadnji mostovi su duge,
i cvećari uvek još
kradu s grobova.

Tu (daleko) je ono ”tamo”
gde istorija
nikad ne postaje starija

(tamo smo mi
ponizno zgužvani u TV).

IZLAZ

Ponekad spavam
glavom okrenutom prema vratima
a nogama ka prozoru.
Ponekad spavam
glavom okrenutom prema prozoru
i nogama ka televizoru.
Ponekad to radim
glavom okrenutom prema televizoru
a nogama ka šifonjeru.
I nikako da uđem,
nikako da izađem.

DOŠAO SAM S DRUGOGA SVETA

”Sigurno je pobegla
iz nečijeg kaveza”
kaže moja devojka
za šarenu pticu
na lipi.

Kasnije sam doznao
da je ptica došla sa drugog sveta
po svoju ljubav
zatvorenu u nečijem kavezu

Gledam svoju devojku
s metalnim senama na licu.

[predhodna stranica][sadržaj][sljedeća stranica]