DIWAN - CASOPIS ZA KULTURU

| DIWAN 5-6 |

SUPROTNA OBALA

Nadolazeća voda, mulj i
suprotna obala
nalik močvari
svemu već pročitanom
iskustvo je niz pokusa
u teksturi najtanje opne
u tekućem tekstu požude

ukorenjena u pokušajima
primećujem te
kada isijavaš
u samo meni vidljivom spektru

PETAK

noćas sam replika zvezde iz papirnog mora
penasta mapa morskog dna
svakim krakom pokazujem drugu stranu sveta
u pet sam vremenskih zona istovremeno
slučajnosti je mesto pod mojim trbuhom
punim malenih zvezdanih embriona

NEDELJA

Telo pamti dodire i podseća me na njih u snovima, a snovi se upisuju u javu ne birajući trenutak. I on me ponekad zna pitati "o čemu razmišljaš" a ja sam postala tako dobra u izmišljanju izgovora. Jedino on nikada ne laže, ali zato ćuti, i vlastito lice samo što ne unakazi. Kao onda kad je imao sat vremena za epilog drame započete na ex-mitološkim poprištima godinu dana ranije. Ali rane nisu bile tako duboke i sad, eto, kao da nikad nisu ni bile nanesene. Mada ne mogu govoriti u njegovo ime. Znam samo da ga više ne srećem kada zaspim, a zabavljam se mislima o tome koga ću još sve dodirnuti, do koga zaista dopreti, samu sebe zabavljam pitanjima o značenju Ijubavi počevši od samog glasa žlj', tako bogatog zvučnim valovima niskih frekvencija.

Zar nismo ovo već prošli? Jako poznatim se čini krajolik naslikan na mom prozoru. Nebo plavo kako samo može biti na čuvenoj slici slikarke/arhitekte koja se povukla na rub pustinje gde projektuje moderni hram. Bez narudžbe. Bez ikakavih simbola poznatih religija. Svi znaju da je ona čudakinja. Snimala je telefonske razgovore sa svojim prvim i jedinim mužem na magnetofonsku traku. Kasnije ih je preslušavala sama, da bi otkrila kako on uspeva da je slomi čak i kad se nalazi na drugom kontinentu. Otkrila je da je htela da joj plati. Ali nije znala čime. Grizla se zbog neiskrenosti običnih reči, zbog jezika, čak i zbog slika.

Kao mlada devojka družila sam se sa Georgijom O'Keeffe. Jedno vreme svet se sastojao od mene i G, razgovora, pušenja, i drugih zabranjeniih stvari. Jednom sam joj donela kravlju lobanju koju sam našla kako leži uz cestu, i buket cveća. Želela sam da me pamti kao napaćenu mladu dušu, pesnikinju.

SREBRNO JE BOJA LETA

U pretincu levo
u mp3 izvoru pretprošle decenije
krenula sam u potragu

Žuti buldožer septembra usmerioje svoju ruku prema meni
skupiće me u šaku i
zdrobiti?
poštediti?
odvesti k tebi?

Još jedna intervencija na telu grada -
od sutra
plin je i u našem krvotoku
i sva agregatna stanja između privrženosti i odbojnosti
između vlastitih imena umetnućemo plave table

Ipak mi je najdraža srebrna obmana žive
i pesme kao parada klavirskih tipki
zvonke žice i daire
u dodiru sa bokovima

Snežana Žabić