DIWAN - CASOPIS ZA KULTURU

| DIWAN 5-6 |

NISAM SE TUŠIRAO DANAS

krenem da se tuširam
a onda kažem sebi da ću joj
napisati koji red pre toga
i koji red posle
ali onda nema pepeljare na mom stolu
i dok ustajem da je pronađem
blues počinje da svira
volim muziku kada pišem
i kada mislim na nju
i kada je nema
eto, tako postajem veoma
veliki ljubitelj muzike
nisam se tuširao danas
nazvao sam je kad sam se probudio
i onda nisam imao vremena
trube su zvale na rad
doboš mi je odzvanjao u glavi dok sam jurio gradom
i opet ona u glavi
kao miris jutarnjeg hleba
koji ostaje u koži
nisam doručkovao
nisam se tuširao
popušio sam nekoliko
cigareta dok smo pričali
od uzbuđenja
"volim tvoj glas" rekao sam
i onda sam opet zevao kroz prozor
kao da sam ludi pas
koji nemo zavija

HARMONIKA & METRONOM

doziva me
kroz noć i podne
francuska harmonika
ne zna za vreme
niti za saosećaj zna

odlazim nekud
sakrivam se kao
isceđeni slabić
uvek me nađe
uvek me uzme pod svoje
kao da mi pod kožu
ulazi
kao žena koju volim
da priča kroz pesmu
ali ženaje daleko
danima daleko
i ja samo otkucavam
kao metronom

neka slana voda
dobuje
po mom stolu
kao kada se
aplauz stušti
odozgo

SAM

šaljem moždane signale
svim mojim devojkama
noć je, razume se
i sam sa sobom glagolim
dolazi mi da kažem
sve neizgovorene reči
ali se ne sećam
ničeg se ne sećam

šetam kroz stan
hteo sam da živim sam
eto mi, živim baš tako
i kroz uglove skupljam iskre
moje negdašnje magije

umesto ka uglovima
idem ka frižideru
otvaram pivo
brojim koliko još ima
pa gledam još koliko ima
od noći, bilo bi podlo
da ostanem bez piva pre izlaska sunca
ali mi nije jasno ko bi bio
podlac; kada živiš sam
nemaš koga da optužiš

perem ruke vrlo često
gledam sebe u ogledalu dok
perem ruke, moja je brada neuredna
i gledam u vodu gledam u sve predmete
naokolo i moji signali kao da se odbijaju
od zidova od rešetki od svega okolo
i moji vlastiti pozivi mi riju kroz
glavu; bilo bi potpuno apsurdno da skreneš
da izludiš
od zvuka vlastitog glasa ali eto
na putu sam da i to učinim ali najpre
moram sebe izmučivati pitanjima
tražiti odgovore gledati fotografije
postajati svestan
niko mi ne treba
iakoje to u potpunoj suprotnosti
s onim što sam do malopre
mislio pa mislim na nešto drugo; teško je sebi
priznati da si kontradiktoran i trezan, to je
kao da sebi pereš mozak sredstvom za dezinfekciju
iako ne znaš od čega si tačno zaražen pa postaješ još
luđi u svojim očima kao da te je neko lupio maljem
dok si se budio i navlačiš čarape na dlanove
češeš se nogama kao sitna životinjica; od uvek si voleo
da budeš bezbrižna životinja, vrabac, skolovranac, divi konj,
ali si uvek ostajao sa svojim prokletim monolozima
u svojim zvucima kao da drugi zvuci ne postoje
eto si sada, sam. vreme je da se pristetiš svih onih
koje si napustio, na sve one koji su otišli od tebe
jer si takav kakav jesi i ako ne osećaš
grižu savesti ili nešto slično tome to je možda zato
što sam sebi govoriš u trećem licu jednine
govorim kao samotni čovek sa hladnim stapalima
govorim da bih mogao da dišem ravnomerno
ali nikada ne dišem kako treba
dok pišemjer fotografije u meni
proleću previše brzo i ja nikako ne mogu
da ih sustignem da uđem u njih, to je kao kada ne možeš
san svoj da povratiš i disanje ti postaje rastrzano
od svih tih velikih napora koji su uvek uzaludni

JA I TOM WAITS

evo, već nekoliko godina dolazi
ovde, kao da on tu živi
(a ponekad mi se čini daje istina)
i priča o ženama i obojica gutamo
i pušimo, ponekad savije džoint
i onda su mu misli potpuno nevezane i brze.
"umoran sam od svih aplauza", kaže, i znam
kako mu je, i ćutke priznajemo da je s njima
lakše, dolaze kao ravnoteža bluesu. kao
oblačno jutro, što je bolje od sunčanog jutra,
kada si mamuran, kada smo mamurni,
prolazi kroz moje rukopise, nikada
ništa ne kaže, liči na mene, prokleto kopile,
ali ne mogu da ga najurim, mnogo puta se našao ovde,
mnogo puta kada sam bio gotovo izgubljen, jako
izgubljen, i prokleto svestan svih gubitaka
koje sam doživeo, i svih gubitaka koji me čekaju
na ovom, na onom, i na svim svetovima što postoje,
"kopile, mrmlja ispod nosa, nikad te nema da se nečim pohvališ",
i obojica sipamo nove,
dok ja otkucavam blues stopalom.
postaje teško kada nema piva, oči
otežaju, i nema šta da se radi
pa jednom drugom pokazujemo tetovaže.
noćje kurva koja je preskupa za nas,
i uvek je uzimamo