Diwan 11

| Diwan 13 - 14 |

Bob Perelman

(The Future of Memory, Roof Books, New York, 1998)

Pjesme su iz ciklusa Lažni snovi (Fake Dreams)

PAPA

(The Pope)

19. januar: Jutros nisam komunicirao.

Papa i ja otišli smo

na ručak za koji je rekao da

će biti "The Waldorf".

Hodali smo delimično potopljenim

New Yorkom: zidovi vlažni od znoja, žene u

havajskim majicama, muškarci u keceljama sa

kapima znoja na obrazima.

Svuda nagoveštaj zemlje, većina površina

nagoveštava plavu, zelenu i srebrnu boju.

Na nekim niskim ragastovima ima i morske trave.

Papa je bio u punoj

opremi: nosio je mitru i

izgledao je visok, ali ga je

odeća učinila širim.

Upitao sam ga kako

podnosi vlagu. Dok smo hodali,

pokazao je na svoju odeću

i rekao da je sve impregnirano.

Smejali smo se. Ali nisam čuo

da impregnirani materijal šušti: njegova odeća

se nije čula. Došli smo do

"Waldorfa", držali su ga Grci,

"W'orf". Mesto je stvarno podsećalo na

kej. Seli smo za

sto načinjen od velikog

drvenog kalema, nalik na držače

telefonskih žica. Tavanica

je bila niska, ukrašena morskim mrežama,

crvenim i zelenim svetiljkama.

Posmatrali smo mračni

prizor sa vodom.

Naručio je pržene kalamare, pa sam

i ja. Bio je to

pravi trenutak za pitanje: "Šta je sa Isusom Hristom?

Trebalo je da

siđe s nebesa,

pa sam radoznao?" Papa je prestao

da cedi krišku limuna iznad

žućkastih pipaka. Govorio je dok je i dalje

posmatrao ono što je radio,

mada je u stvari

prestao sa tim. "Kartoteke su

davno

naručene. Mislili su da su

prilično velike. U svakom slučaju, niko

nije smeo da im priđe. Vidite

kako uživam u lignjama. A kakve su vaše?"

Pa, i moje su prilično ukusne. Primetio sam da je

njegov engleski bio savršen.

Kako to da nema ni nagoveštaja od poljskog?

"Ja sam univerzalan", rekao je. Smejali smo se.

AVANGARDA

(The Avant-Garde)

17. januar: Ništa. Otpaci. Ne mogu da se setim.

Marširao sam u vojsci

avangarde. Bili smo na prašnjavom

putu za Trenton . Bilo je

sunčano, dobro-negovane farme, cvekla je dobro napredovala,

paradajz, biber, a imali smo i snagu zamaha.

Poneki Fordov model-T bi se

zaustavio uz trotoar ne bi li nas propustio.

Ljudi su manje-više nosili

Ono što sam čitao. Baronesa Elsa von Freytag-Loringhoven

nosila je grmizan metal; njene grudi

su bile napadno ukrašene vencima od cveća. Pound je bio

u braon odelu; visok, izgledao je nemarno,

šalio se da je predsednik

Ohia. Iz džepa je izvadio nekoliko

divljih kestena: " Ne možete ih

pojesti, ali ih ne možete ni savladati. "

Uredno ih je složio u

šaku poetirajući šalu; slušao sam

kako to stalno ponavlja. Eliot je nosio

špilhozne za trčanje:

šorc i hozentregeri bili su skrojeni

od jeftine sive tkanine. U stvari,

njegovi hozentregeri su se pokidali, što se

moglo i očekivati. Zastao je postiđen,

dok su njegove kestenjaste kožne gaće

izvirile. Legao je i počeo brzo

bez prestanka da radi sklekove. Bio je

nizak ali jak. Pomerao se

sa žestinom kao u crtanom filmu, i

posle svakog skleka bilo nam je jasno da nije

imao nameru da krene dalje. Tu smo

ga i ostavili. Marianne Moore je nosila

dugu belu haljinu sa veštačkim penisom

umetnutim u šlic baš iznad

stražnjice. Ne, to je bio

smotuljak pergamenta, koji je mogla odmotati

i čitati, mada samo nekoliko

reči uzastopno, jer su

bile pune kiseline. Bila je

kratko ošišana, koračala je brzo & razdragano.

Imala je platnenu suknju, iznutra ju je

pokretala i ona se talasala.

Plovila je. Stajao sam pored

Baronice. Okrenula se ka meni,

nestašno ali namerno dodirnula mi je ruku

metalom na svojim grudima.

Bilo je teško zatomiti

osećaj da ta živa slika ne klizi:

ubrzano smo se kretali napred.

Rekla je da je to moje " nakalemljivanje " .

Smejala se, otkrivajući usta bez zuba,

problemi: požuteli zubi, ljubičasta mrlja od gorčike.

Zatim je usisala moju ruku: " Ne bih li te

sastavila. " Na grudima

joj je visila zviždaljka. Uzela ju

je i jako dunula: neki ljudi su dotrčali

sa prostranom nosiljkom: " Hajde " ,

rekla je dok smo svi i dalje

marširali napred, " Morate postati

osobeni " . Bestežinski je poskočila. Snovi

su nepravedniji prema snevaču

nego prema snevanom, pomislio sam,

podižući se za njom. Kad sam se

podigao, prodorno

me je pogledala: " Misliš li da je

ovo avangarda? Ne znaš

gde su granice. Kuda misliš

da ovi momci vode?

Trenton ! ‘ Trenton stvara, Svet

Razara!' Avangarda? Profesionalizacija! Prikazi!

Reprodukcija!

Pogledaj. Vidiš li buktinje? Hlebnjikov

spaljuje svoju poslednju knjigu. On nije

u ovoj vojsci. Tamo. Usred

kupusišta. Kakav

nevaljali tatica. " Smejala se. " Ovog puta

spaljuje i svoju bradu! "

Izmišljotina. Laž. Greška. U arhiv.

Sa engleskog prevela Dubravka Đurić

[predhodna stranica][sadržaj][sljedeća stranica]