Diwan 13

| Diwan 13 - 14 |

Tadeuš Ruževič

MAJČIN ODLAZAK

Mrtvo voće

Kruške zlatne su na tanjiru

cvetovi i dve devojke mlade

Na stolu je fotografija dečaka

ukrućenog pod crnim kačketom

Devojke imaju mekane usne

devojke imaju slatke oči

Kroz sobu ide sirota majka

namešta fotografije plače

Gasnu na stolu zlatna sunca

i mrtvo voće njenog života.

Kesten

Najtužniji je pogled

iz doma u jesenje jutro

kad ništa ne predskazuje skori povratak

Kesten ispred kuće koga je otac

zasadio raste u našim očima

mama je mala

i može se nositi na rukama

na polici su tegle

u kojima je kompot

kao boginje sa slatkim usnama

sačuvao ukus

večne mladosti

vojska u dnu fioke

do kraja sveta će biti olovna

a Bog svemoćni koji je umešao

gorčinu sa slatkišima

visi na zidu besposlen

i loše naslikan

Detinjstvo je kao izlizano obličje

zlatne monete koja zveči

čisto.

Povratak

Naglo se otvori prozor

i majka me poziva

da se vratim

rastopiće se zid

poćiću do neba u blatnjavim cipelama

sešću za sto i nabustito

odgovarati na pitanja

ništa mi nije dajte

mi spokoj. Sa glavom u dlanovima

sedim tako i sedim. Kako da im

ispričam o tom dugom

i isprepletenom putu.

Tu na nebu majke

zelene šalove pletu

zuje muve

otac drema kraj peći

posle šest dana posla.

Ne - ipak im ne mogu

reći da čovek čoveka

hvata za grlo.

Vrata

U tamnoj sobi

na stolu stoji čaša

crnog vina

kroz otvorena vrata

vidim krajolik detinjstva

kuhinju sa plavim čajnikom

Isusovo srce u trnovoj kruni

prozirnu majčinu senku

u okrugloj tišini

petlove pene

prvi greh

belo zrno u zelenoj

voćki mekano

gorči

prvi đavo ružičasti

koji pokreće polulopte

pod svilenom suknjom

na greh

razmiču se

u osvetljenom krajoliku

treća vrata

a iza njih u magli

u dubini

malo ulevo

ili u sredini

vidim

Ništa

Trn

ne verujem

ne verujem od buđenja

do usnuća

ne verujem od obale do obale

moga života

ne verujem tako otvoreno

duboko

kako je verovala

moja majka

ne verujem

jedući hleb

pijući vodu

voleći telo

ne verujem

njegovim svetinjama

sveštenicima znacima

ne verujem na ulici grada

u polju na kiši

vazduhu

zlatnim blagovestima

čitam njegove priče

proste kao klas pšenice

i mislim o bogu

koji se nije smejao

mislim o malom

bogu krvarećem

na belim

maramama detinjstva

o trnu koji razdire

naše oči usta

sada

i u času smrti

*****

izderao sam se na Nju

pre desetak godina

otišla je

u papučama od crnog

blistavog papira

“ne pravdaj se

rekla je –

ne treba”

izderao sam se na Nju

u praznom

bolničkom hodniku

bio je jul žega

skidala se farba uljana

sa zidova

mirisale su lipe

u gradskom prepunom humki

parku

ja bezbožnik

hteo sam zbog nje da se isplačem

kada je na samrti

odgurivala zadihana

prazni i strašni drugi svet

vratila se na trepet oka

u svoje selo

hteo sam da za nju izmolim

u poslednjem času

drvo

oblake pticu

vidim joj stope sitne

u velikim papirnim

mrtvačkim papučama

sedeo sam između

stola i sanduka

bezbožnik prizivao sam čudo

u industrijskom zadihanom

gradiću u drugoj polovini

XX veka

to sada plače

izneto iz mene

na videlo

Iizbor i prevod s poljskog

Zoran Đerić

BELEŠKA:

Ove pesme odabrane su iz knjige Matka odchodzi ( Majčin odlazak , prvo izdanje 1999), velikog poljskog pesnika, dramskog i proznog pisca Tadeuša Ruževiča ( Tadeusz Różewicz, rođen 1921 ), knjige koja je dobila najveće poljsko književno priznanje – nagradu NIKE za 2000. godinu. Ne samo zbog toga, već zbog izuzetne liričnosti, dramatičnosti ove autobiografske knjige, u kojoj se nalaze zapisi o majci (koja umire, koja je umrla), dnevnici, fotografije, pisma, poezija – ova knjiga je imala više izdanja, što svedoči o izuzetnoj čitanosti, odnosno omiljenosti Ruževiča među poljskim čitaocima. Prevođen je na štokavs ki (bhsc) jezik od 1955. godine: Petar Vujičić je objavio četiri knjige prevoda njegove poezije: U središtu života (1960), Nemir (1970), Traumatska priča (1987) i Reljef (1993), a Biserka Rajčić je nedavno objavila prevod jedne od novijih Ruževičevih knjiga - Uvek fragment . U međuvremenu je ovaj pesnik obradovao svoje čitaoce već pomenutom knjigom Majčin odlazak, Profesorov nožić ( No ży k profesora , 2001) i Siva zona ( Szara strefa , 2002).

[predhodna stranica][sadržaj][sljedeća stranica]